Gorka Sećanja

O životu nakon akcije Oluja u kojoj su pre 27 godina proterani Srbi iz Krajine, ekipa televizije Most razgovarala je sa Goranom Gnjidić. On je utočište našao u Leposoviću, i nakon mnoštva godina još uvek nosi gorka sećanja.

foto: TV Most

Bolna i teška sećanja, puna strepnje odnose se posebno na dan kada su bili prinuđeni da napuste položaj odbrane Knina i u kolonama krenu u nezivesnost.

“Počelo je u 5 časova ujutru, kada sam bio na odbrambenim položajima na Drini, poviše Knina, počela je njiihova kanonada topništva, da bi već za nekoliko sati prešli na rezervne položaje. Naredili su nam povlačenje, vratili smo se svojim kućama. Kada smo došli u sela, haos je već počeo, formirale su se kolone, ljudi su svoje stvari pakovali u traktore, kamione, auta, ko je šta imao. Kolona je prvo krenula ka Srbu, to je naselje na kraju Hrvatske, prema Bosni i Hercegovini. Međutim, kada smo došli u Srb, sledeće odredište je bila Banja Luka pa Srbija. Osam dana smo putovali u koloni u kojoj smo spavali, živeli…narod je bio uspaničen…ali došli smo u Srbiju” sećanja su Gorana Gnjidića. Posebno ističe da ta sećanja ne blede, naročito ne na godišnjicu prinudne selidbe širom sveta. Podvlači da povratnika ima malo, da su to uglavnom starci koji odbijaju da budu sahranjeni drugde. Njegova majka živi u selu kod Knina i on je obilazi dva puta godišnje. Iako se u Leposaviću, u koji je izbegao, snašao i obezbedio osnovne uslove za život, još uvek sanja i planira da se u rodno mesto vrati.

izvor: TV Most

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *