Smenjen Joca Kamataš! Odzvonilo prljavom policijskom donu iz Bačke

izvor: 24sedam.rs

naslovna fotografija: Copyright Profimedia/Printscreen/025.rs

Ničija do zore nije gorela, pa nije ni potpukovniku Jovanu Reljiću (45)!

Narodna poslovica „Ničija do zore nije gorela!“ i te kako se može primeniti u realnom životu, a sad će biti dokazana i u slučaju Jovana Reljića, decenijskog policijskog dona iz ravne Bačke. Sada je smenjen, i ovaj potpukovnik neće više tlačiti sa mesta načelnika Policijske uprave Sombor.

Klupko je počelo da se odmotava, a da tuga bude veća na uniformi ovog dojučerašnjeg načelnika somborske Policijske uprave, kao znak identifikacije, biće stavljena pločica – Joca Kamataš.
Da krenemo redom, ako je to moguće, iako ga blokadersko-zgubidanska ekipa već uveliko brani na društvenim mrežama lansiranjem lažne informacije da je smenjen jer nije hteo da bije narod u Kuli.

– Ljudi, ne budite ludi! Znamo mi iz Kule koliko kamiona ima i čime se bavi – objavljeno je u jednom komentaru ispod „hvaljenja“ koji je prošalo ispod radara blokaderske cenzure na društvenim mrežama. 

Reljić je stvorio jaka prijateljstva još dok je službovao u Kuli, gde je kao komandir imao prisne veze sa jedinicom Žandarmerije. Iz tih prijateljstva i drugovanja izrodio se kriminalni posao. Nedostojan službene legitimacije koja se naširoko vadila u akciji naplate duga. Umesto da štiti sugrađane, čuvao je svoje i drugarske poslovne interese. Tu je, do dan danas, ostao ovekovečan kao Joca Kamataš.

Ali, apetiti rastu. I rastu…

Za to vreme, Hrvati su sa druge strane Dunava hapsili migrante koji su im dolazili iz Srbije. A Joca Kamataš? Ništa. Toliko su migrantski kanali bili razrađeni na terenu da se u Somboru, Apatinu i pograničnim mestima govorilo da je sve to pod njegovom šapom. Ako je migrant samo za prevoz kroz Srbiju plaćao 500 evra, koliko je novca davao za prebacivanje preko granice? Hiljade i hiljade. Reljić je tu zatvarao oba oka, ali ih je otvarao kad su se brojale „šuške“.

Poslednjih dana društvene mreže su preplavili komentari, nimalo naivni.

– Taj pandur je opasan, prefrigan igrač. Uzurpirao je sudstvo i u Somboru i u Kuli. Ko mu stane na put on mu odmah namesti aferu – samo je jedan od komentara na Fejsbuku.

I taj nije jedini. 

– Njega u prvi plan sad ponovo izbacuju „žuti“ (prim. aut. Demokratska stranka). On je sa njima šurovao i dok su pljačkali narod – navodi jedan njegov sugrađanin, upućen u dešavanja u Somboru i podvlači da je prvu šefovsku funkciju dobio upravo za vreme DS-a.

Zabeleženo je i da je kolege iz MUP-a, koji su uhvaćeni u prljanju uniforme kroz kriminalne poslove, obilato štitio. Sve istrage o zloupotrebama je zataškavao, prijave gurao u fioku.

Reljić je svoje lepljive prstiće umešao i u zakup državnih njiva. Sve u Zapadnobačkom okrugu moralo je da ide u zakup njemu bliskim ljudima, iako su se paori vrlo glasno bunili. Koliko je to unosan posao, u kom je već godinama, govori i računica.

Umesto realne cene od 300 do 400 evra po hektaru u Aleksi Šantiću, Staparu, Stanišiću, Svezotaru Miletiću, Somboru… zakupljivao se za maksimum 35 evra. I ta zarada od 10 puta više nije bila dovoljna. Država nije dobijala ni to. Montiranim ugovorima država Srbija nije imala mehanizma da naplati, a zakupac je odbijao i vansudsko poravnanje. O ovim zloupotreba uredno se obaveštavala i inspekcija, ali i policija u Somboru. I, naravno – ništa.

I sa ovim poslom širi se krug. Po lokalu se hvali da je iz ovog posla sklopio čvrste veze sa pojedinim tajkunima. Često se pozivao i na njih, a nije prezao ni od toga da se hvali „dobrim vezama“ sa Beogradom. U njegovim kafanskim govorima često su spominjani i „bliski poslovni kontakti sa tajkunima iz Podgorice“.

Iz svih „poslova“ dobijenih službenom legitimacijom, ovaj potpukovnik MUP-a u svojoj 45. godini života ima pozamašno bogatstvo. Ulagao je u nekretnine, a najvrednija investicija mu je bila kupovina stana u jednoj od susednih zemlja.