IV Radionica “Iz lavirinta”

Šta kada nije kao što je očekivano?

 

Period stizanja novorođenčeta u porodicu su najčešće opisuje kao period veeelike, najveće radosti. Vaša savršena beba je kući, zajedno ste, volite se i možete da uživate zajednički u novom životu koji ste stvorili. I svi imamo neke zamisli kako to zajedničko uživanje i najlepši deo života izgleda.

Samo što stvarnost najčešće (gotovo nikada) ne izgleda tako.

O ovome ne govorimo da bismo vas odbili od dece i roditeljstva, naprotiv, da je tako pa mi same ne bi imale toliko dece. Ali ukoliko zastanemo i promislimo o očekivanjima i porazgovaramo sa partnerom o njima, ako znamo šta nas sve čeka ili može čekati, lakše je da se pripremite. Da izbegnete tugu, krivicu i prebacivanje.

U tome kako se osećate kada beba stigne, niste sami i gotovo nikada nije onako kako smo očekivali.

Neke od misli koje mogu mučiti mamu:

  • mislite da ne volite bebu dovoljno i plašite se da li će se to kasnije desiti
  • po sopstvenim merilima niste dovoljno dobri, a bili ste ubeđeni da ćete biti
  • plačete i čini vam se da ne možete da isplačete svu tugu koja je u vama
  • mislite da gubite sebe i svoj život
  • ne volite sebe zbog promena u fizičkom izgledu i psihičkom rastrojstvu
  • loše se nosite sa nespavanjem
  • plašite se, više nego što ste mislili da je moguće
  • čini vam se da partner ne voli bebu ni vas dovoljo
  • da partner nije dovoljno uključen
  • da partner očekuje da bude kao pre bebe
  • “meša” se previše na način da vas kritikuje
  • ima drugačiji stav od vas po brojnim pitanjima o čemu uopšte niste razgovarali pre nego što je beba stigla
  • čini vam se da ostali žele “da vam otmu” bebu i osećate se nemoćno
  • ostali ne žele da pomognu iako ste se dogovorili
  • očekivanja okoline od vas koja se kose sa prioritetom bebe

Na sve to beba je možda drugačija nego što ste zamišljali, možda je nežna, bolesna, drugačija pa neko vreme sve ostalo postaje nebitno. Ukoliko beba ima drugačije potrebe niste sigurni da ćete na njih odgovoriti na pravi način, liči ili ne liči na nekoga i neko ima problem sa tim, plače po ceo dan. I odjednom partneri nisu zajedno u tome. Jedno od njih je ljuto, isključeno, nedostupno. A možda je to samo način da se neki od nas nose sa novim okolnostima kojima ne veruju da mogu da odgovore adekvatno. Ne znak da se ne volite i da ste nevažni jedno drugom.

Starija deca, ukoliko ih ima, mogu pokazivati znake ljubomore, agresije i tražiti vašu pažnju na najrazličitije načine…

 

I sve ovo deluje i jeste preplavljujuće. Najvažnija stvar je da je rešivo. Postoje veoma zahtevni periodi u našim životima (ne, ne pomaže da ubeđujete sebe i druge da to “nije strašno” pošto od toga nikome nije lakše) i suština je da oni mogu da prođu. A prolaze neuporedivo lakše kada znamo da je ključ u komunikaciji. Naša očekivanja su uglavnom intuitivna, neizrečena i kod svakoga različita. A ljubav je velika, neizmerna i želimo da je sačuvamo dok rešavamo sve ostale izazove na koje nailazimo!

 

Čekamo Vas u nedelju 25. decembra od 14-17 časova u prostorijama Bora Lavirinta na IV transformativnoj radionici Iz lavirinta koje organizuju ULOB i Sidro sa prijateljima!

 

Vidimo se!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *